POZOR!
SAMO ZA ODVAŽNE
STRAŠNA PRIČA
Ovo je strašna priča, i zato započinje jednim:
- Aaaaaaaaaaaaaaa !
… vriskom.
Taj vrisak je pripadao, glavom i ustima, kraljici Anabeli. Jer dok je jutros stajala kraj prozora i dugo češljala svoju kraljevsku kosu, kraljica Anabela je iznenada ispred sebe ugledala…. ugledala je…ugledala…. Oh, to je bilo nešto toliko strašno da se nije moglo ni izgovoriti!
Kralj Alonso IV se jako naljutio, iako ni sam nije znao na koga se to treba ljutiti. On nije volio da njegova kraljica zbog nečega, tko zna čega, vrišti i blijedi od straha. Zbog toga je odmah navukao svoj ratnički oklop (istina, teškom mukom, jer prošlo je mnogo godina otkad je zadnji put ratovao), okupio pedeset najhrabrijih vitezova, zavitlao mačem, viknuo:
- Za mnom, junaciiiiii!
… i krenuo u potragu za Nepoznatim.
Nije morao daleko ići, tek nekih dvadesetak koraka, kada su on i njegovih pedeset vitezova na Kraljevskom Balkonu opazili – ZMAJA! Bio je to toliko velik zmaj da je na Kraljevski Balkon mogao nasloniti samo svoju golemu zmajevsku njušku. Uz to, bio je toliko ružan da su svi vitezovi u isto vrijeme uzviknuli:
- Bljaaaaaak! (To nije bilo nimalo pristojno, pa makar se radilo i o najružnijem Zmaju na svijetu).
I što je najgore od svega, ovaj Zmaj je izgledao toliko zastrašujuće s onim svojim iskešenim zubima i vatrom koju je sipao iz usta, da je kralj Alonso IV ne razmislivši ne trena, povikao:
- Bježimooooooo!
Eto kakav je bio taj nepoznati Zmaj. Naprosto straaaaaaašan!
Ni od koga pozvan, ni od koga očekivan a još manje željen, krenuo je on obilaziti oko dvorca (jer bio je prevelik da bi u njega mogao ući). Škiljio je kroz prozore, grebuckao kandžama po zidinama dvorca , njuškao oko Kraljevske Kuhinje i plašio sve redom. Kamo god bi pogledao svojim golemim buljavim očima, začulo bi se :
- Jooooooooooj!
- Aaaaaaaaaaaaj!
- Hiiiiiiiiiiiiiiiiii!
Iako je i sam imao želju vrištati, kralj Alonso IV se na vrijeme sjetio da je on ipak kralj pa je zato samo naredio da se svi prozori dobro zatvore i preko njih spuste debeli zastori. Zatim je sazvao hitan sastanak u Dvorani Rata.
I dok je tako Alonso IV sastančio, kraljica Anabela dolazila k sebi hladeći se lepezom, a u cijelom dvorcu vladala nesvakidašnja tama, princ Almo je, ništa ne sluteći, mirno spavao. A kada se konačno probudio, glasno zijevnuo i jako protegnuo, skočio je iz kreveta i - širom otvorio prozor!
Sigurno već pogađate koga je tamo ugledao. Ravno pred njim stajao je Zmaj! Ili barem jedan njegov dio. Onaj najružniji. Točnije rečeno – glava.
- Uauuuuuuuuu! – uskliknuo je Almo zadivljeno.
- Ti si Zmaj?!
Zmaj se poveselio jer mu je eto netko konačno otvorio prozor. Klimnuo je velikom glavom i zamahao debelim repom ( od čega su se sva stakla u dvorcu zatresla). Zatim je duboko udahnuo, dobro napunivši svoja zmajevska pluća, i već je htio izrigati ogroman plamen iz usta, kada je začuo pitanje:
- A jeste li vi zmajevi zapravo gušteri?
Iznenađen, Zmaj se zagrcnuo, zakašljao i štucnuo, pa je umjesto vatre ispustio par bijednih kolutića dima, kada je začuo sljedeće pitanje:
- Jesu li tebi možda nešto u rodu dinosaurusi?
Zbunjeni Zmaj se počeškao vrhom repa po ušima i zamislio. «Gušteri? Dinosaurusi?» U glavi mu se sve počelo miješati, a sljedeće pitanje je već sustizalo prethodno:
- Čime pereš te tvoje ogromne zube? Ili su ti možda žuti i pokvareni? Zini da vidim, hoćeš li?
Posramljeni Zmaj je čvrsto stisnuo usta.
- Znaš, nije mi jasno – nastavljao je Almo, sve se više naginjući kroz prozor, - kako uopće uspijevaš letjeti tako debeo? Kada bi bio mršaviji, možda bi ti uspjelo odletjeti čak do Mjeseca, ha?
Zmaj je osjećao kako mu se od silnih pitanja vrti u glavi. Postajalo mu je sve slabije i slabije. Zakolutao je očima, zamahnuo repom i posljednjim se snagama vinuo u zrak.
- Hej, Zmaju, kamo ćeš? Vrati se! Imam te još toliko toga za pitati!- vikao je za njim princ Almo.
Ali Zmaj se nije osvrtao. Letio je što dalje, tamo gdje ljudi samo vrište i ne postavljaju nikakva pitanja. I više se nikada nije vratio.
Dan kada je princ Almo spasio kraljevstvo od opasnog Zmaja slavi se kao veliki praznik. Pjevaju se pjesme i igraju igrokazi o golemoj nemani i malom, ali neustrašivom dječaku. I svi se vesele. Svi osim princa Alma koji se, pogleda uperenog u nebo, često zapita:
- Zar je moguće da se jedan strašni zmaj uplašio mojih pitanja?
Daj, Almo, ne gnjaviAna Đokić
KNJIGA U CENTRU
tvrdi uvez, 64 str., mpc. 88 kn
knjiga se uz popust od 20% može naručiti na e-mail: knjigaucentru@yahoo.com
Izdvojeno
