Kisik je jedan od osam najzastupljenijih elemenata u prirodi. Volumni udio kisika u zraku je oko 21 %. On je najvažniji sastojak zraka jer je neophodan za život svih živih bića na Zemlji. S obzirom da je kisik topljiv u vodi, on osigurava život i u vodi. Osim u zraku, gdje se nalazi u elementarnom stanju, mnogo kisika nalazi se u spojevima s drugim elementima. U vodi ima 89 % kisika, a u Zemljinoj kori 50 %.
Kisik je pri sobnoj temperaturi i normalnom tlaku plin, bez boje i mirisa, veće gustoće od zraka, podržava gorenje ali ne gori.
Kisik se dobiva zagrijavanjem kalijeva permanganata. Epruvete napunjene vodom okrenemo u kadu s vodom. Epruvete se pune kisikom koji potiskuje vodu iz epruveta. Bezbojni plin u epruveti je kisik. Plinu koji nastaje u epruveti prinesimo tinjajuću žigicu. Ona se u dobivenom plinu rasplamsa. U epruveti smo dobili plin koji podržava gorenje. Taj plin je kisik.
Kisik se u industriji upotrebljava za postizanje visokih temperatura, npr. kod zavarivanja metala, u svemirskoj tehnologiji za izgaranje raketnog goriva, u medicini za olakšavanje disanja, u posebnim uređajima za astronaute, avijatičare, vatrogasce, ronioce, itd.
Kisik se čuva u čeličnim bocama pod tlakom.
Oksidi
Oksidi su spojevi kisika s drugim elementima. Proces spajanja kemijskih elemenata s kisikom zove se oksidacija.
Najpoznatiji proces oksidacije je gorenje. Bez kisika nema gorenja ni disanja.
- KISIK:
- jedan od 8 najzastupljenijih elemenata u prirodi
- pri sobnoj temperaturi i normalnom tlaku je plin bez boje i mirisa
- veće je gustoće od zraka
- podržava gorenje, ali ne gori
- oksidi - spojevi kisika s drugim elementima
- oksidacija - proces spajanja kemijskih elemenata s kisikom
Kisik u Zemljinu atmosferu dolazi fotosintezom biljaka, koja je na Zemlji započela prije više od tri milijarde godina.
Otkriće kisika pripisuje se trojici kemičara: englezu Josephu Priestlyju (1733-1804), Šveđanu Carlu Wilhelmu Scheeleu (1742-1786) i velikom francuskom kemičaru, Antoineu Laurentu Lavoisieru (1743-1794).
Ako u avionu naglo padne tlak, putnicima je trenutačno na raspolaganju zaliha kisika u avionu za izvanredne situacije. Taj kisik nije pohranjen kao plinoviti kisik, već kao kemikalija natrijev klorat. U nevolji, maske s kisikom iznad svakog sjedala aktiviraju se malom detonacijom koja pomiješa klorat sa željeznim strugotinama. Dolazi do reakcije između tih kemikalija u kojoj se oslobađa kisik.